https://croatianschoolsydney.com/index.php?action=history&feed=atom&title=Turmalini 2026-05-23T02:29:58Z Povijest promjena ove stranice na wikiju MediaWiki 1.36.2 https://croatianschoolsydney.com/index.php?title=Turmalini&diff=35017&oldid=prev 2021-08-19T05:29:03Z

<p>Bot: Automatski unos stranica</p> <p><b>Nova stranica</b></p><div>&lt;!--'''Turmalini'''--&gt;{| border=1 cellspacing=0 align=right cellpadding=2 width=300 valign=top style=margin-left:0.5em;<br /> |----- align=center bgcolor=&quot;#B5EAAA&quot;<br /> !colspan=2 align=center|Turmalin<br /> |----- align=&quot;center&quot;<br /> |colspan=2|[[Datoteka:TourmalineUSGOV.jpg|središte|300px|Šerl]]<br /> |----- align=center bgcolor=&quot;#FBBBB9&quot;<br /> !colspan=2|Opće značajke<br /> |-----<br /> |Kategorija||[[Mineral]]<br /> |-----<br /> |Grupa|| [[ciklosilikati]]<br /> |-----<br /> |Kemijska formula|| Na(Al,Fe,Li,Mg,Mn)M&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;Al(Si&lt;sub&gt;6&lt;/sub&gt;O&lt;sub&gt;18&lt;/sub&gt;)(BO&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;)&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;(OH,F)&lt;sub&gt;4&lt;/sub&gt;<br /> |----- align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;#FBBBB9&quot;<br /> !colspan=2|Identifikacija<br /> |-----<br /> | [[Boja]] || najčešće tamno obojen, skoro crn; ali može varirati u rasponu od smeđe, ljubičaste, zelene, ružičaste, a može biti i dvobojan - ružičasto-zelen (''elbait'')<br /> |-----<br /> | [[Habitus]] || kratko do dugoprizmatični kristali, ponekad čak i igličasti; radijalno-zrakasti agregat = ''turmalinsko sunce''<br /> |-----<br /> | [[Kristalni sustav]] i klasa || [[trigonski kristalni sustav|trigonski]], hemiedrija; 3m<br /> |-----<br /> | [[Kalavost]]|| nema<br /> |-----<br /> | [[Lom]]|| neravan<br /> |-----<br /> | [[Mohsova skala tvrdoće|Tvrdoća]] || 7-7.5<br /> |-----<br /> | [[Sjaj]]|| staklast<br /> |-----<br /> | [[Indeks prelamanja|Indeks loma svjetlosti]]|| nω=1.635 - 1.675 nε=1.610 - 1.650<br /> |-----<br /> | [[Pleokroizam]]|| izražen, jer apsorpcija ekstraordinarnog vala u dvolomu nije jako velika = ''turmalinska kliješta''<br /> |-----<br /> | [[Ogreb]]|| <br /> |-----<br /> | [[Specifična gustoća]]|| 2.9 - 3.3<br /> |-----<br /> | [[Talište]]||<br /> |-----<br /> | [[Topivost]]|| <br /> |-----<br /> | [[Prozirnost]]|| prozirni do opáki<br /> |-----<br /> | Dolazi uz minerale|| često kao inkluzije u [[kvarc]]u; uz [[litij|Li]]-[[tinjci|tinjce]], [[epidot]], [[titanit]], [[apatit]]<br /> |-----<br /> | Ostalo|| dijagonalne plohe prizme jako su okomito prutane u zrakastim agregatima i zrnastim masama; [[Piezoelektrični efekt|piezoelektričan]]; [[piroelektricitet|piroelektričan]]<br /> |----- align=center bgcolor=&quot;#B5EAAA&quot;<br /> !colspan=2 align=center|Varijeteti<br /> |-----<br /> | Ahroit|| bezbojan<br /> |-----<br /> | Indigolit|| plav do ljubičast<br /> |-----<br /> | Rubelit|| ružičast<br /> |-----<br /> | Sibelit|| crven<br /> |-----<br /> | Verdelit||zelen<br /> |----- align=&quot;center&quot; bgcolor=&quot;#B5EAAA&quot;<br /> !colspan=2| 14 krajnjih članova grupe turmalina<br /> |-----<br /> | [[Elbait]]||Na(Li&lt;sub&gt;1.5&lt;/sub&gt;,Al&lt;sub&gt;1.5&lt;/sub&gt;)Al&lt;sub&gt;6&lt;/sub&gt;Si&lt;sub&gt;6&lt;/sub&gt;O&lt;sub&gt;18&lt;/sub&gt;(BO&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;)&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;(OH)&lt;sub&gt;4&lt;/sub&gt;<br /> |-----<br /> | [[Šerl]]||NaFe&lt;sup&gt;2+&lt;/sup&gt;&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;Al&lt;sub&gt;6&lt;/sub&gt;Si&lt;sub&gt;6&lt;/sub&gt;O&lt;sub&gt;18&lt;/sub&gt;(BO&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;)&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;(OH)&lt;sub&gt;4&lt;/sub&gt;<br /> |-----<br /> | [[Dravit]]||NaMg&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;Al&lt;sub&gt;6&lt;/sub&gt;Si&lt;sub&gt;6&lt;/sub&gt;O&lt;sub&gt;18&lt;/sub&gt;(BO&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;)&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;(OH)&lt;sub&gt;4&lt;/sub&gt;<br /> |-----<br /> | [[Kromdravit]]||NaMg&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;Cr&lt;sub&gt;6&lt;/sub&gt;Si&lt;sub&gt;6&lt;/sub&gt;O&lt;sub&gt;18&lt;/sub&gt;(BO&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;)&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;(OH)&lt;sub&gt;4&lt;/sub&gt;<br /> |-----<br /> | Olenit ||NaAl&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;Al&lt;sub&gt;6&lt;/sub&gt;Si&lt;sub&gt;6&lt;/sub&gt;O&lt;sub&gt;18&lt;/sub&gt;(BO&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;)&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;O&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;OH<br /> |-----<br /> |Bergerit||NaFe&lt;sup&gt;3+&lt;/sup&gt;&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;Al&lt;sub&gt;6&lt;/sub&gt;Si&lt;sub&gt;6&lt;/sub&gt;O&lt;sub&gt;18&lt;/sub&gt;(BO&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;)&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;O&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;F<br /> |-----<br /> |Povondrait||NaFe&lt;sup&gt;3+&lt;/sup&gt;&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;(Fe&lt;sup&gt;3+&lt;/sup&gt;&lt;sub&gt;4&lt;/sub&gt;Mg&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt;Si&lt;sub&gt;6&lt;/sub&gt;O&lt;sub&gt;18&lt;/sub&gt;(BO&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;)&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;(OH)&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;O<br /> |-----<br /> |Vanadiodravit||NaMg&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;V&lt;sub&gt;6&lt;/sub&gt;Si&lt;sub&gt;6&lt;/sub&gt;O&lt;sub&gt;18&lt;/sub&gt;(BO&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;)&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;(OH)&lt;sub&gt;4&lt;/sub&gt;<br /> |-----<br /> | Liddicoatit||Ca(Li&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt;Al)Al&lt;sub&gt;6&lt;/sub&gt;Si&lt;sub&gt;6&lt;/sub&gt;O&lt;sub&gt;18&lt;/sub&gt;(BO&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;)&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;(OH)&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;F<br /> |-----<br /> | Uvit|| CaMg&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;(MgAl&lt;sub&gt;5&lt;/sub&gt;Si&lt;sub&gt;6&lt;/sub&gt;O&lt;sub&gt;18&lt;/sub&gt;(BO&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;)&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;(OH)&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;F<br /> |-----<br /> |Hidroksiferuvit||CaFe&lt;sup&gt;2+&lt;/sup&gt;&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;(MgAl&lt;sub&gt;5&lt;/sub&gt;Si&lt;sub&gt;6&lt;/sub&gt;O&lt;sub&gt;18&lt;/sub&gt;(BO&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;)&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;(OH)&lt;sub&gt;4&lt;/sub&gt;<br /> |-----<br /> |Rossmanit||(LiAl&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt;)Al&lt;sub&gt;6&lt;/sub&gt;Si&lt;sub&gt;6&lt;/sub&gt;O&lt;sub&gt;18&lt;/sub&gt;(BO&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;)&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;(OH)&lt;sub&gt;4&lt;/sub&gt;<br /> |-----<br /> |Foitit||(Fe&lt;sup&gt;2+&lt;/sup&gt;&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt;Al)Al&lt;sub&gt;6&lt;/sub&gt;Si&lt;sub&gt;6&lt;/sub&gt;O&lt;sub&gt;18&lt;/sub&gt;(BO&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;)&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;(OH)&lt;sub&gt;4&lt;/sub&gt;<br /> |-----<br /> |Magneziofoitit||(Mg&lt;sub&gt;2&lt;/sub&gt;Al)Al&lt;sub&gt;6&lt;/sub&gt;Si&lt;sub&gt;6&lt;/sub&gt;O&lt;sub&gt;18&lt;/sub&gt;(BO&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;)&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;(OH)&lt;sub&gt;4&lt;/sub&gt;<br /> |}<br /> <br /> Grupa '''turmalina''' je kemijski jedna od najsloženijih [[mineral]]nih grupa [[silikati|silikata]]. U nju ubrajamo složene aluminijeve i borove [[ciklosilikati|ciklosilikate]], ali zbog izomorfnih zamjena (čvrstih otopina), njihov sastav jako varira, pa mogu sadržavati [[natrij]], [[kalcij]], [[željezo]], [[magnezij]], [[litij]] i druge elemente.<br /> <br /> Opća formula turmalina glasi:<br /> <br /> &lt;center&gt;'''XY&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;Z&lt;sub&gt;6&lt;/sub&gt;[(BO&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;)&lt;sub&gt;3&lt;/sub&gt;Si&lt;sub&gt;6&lt;/sub&gt;O&lt;sub&gt;18&lt;/sub&gt;(OH,F)&lt;sub&gt;4&lt;/sub&gt;]'''&lt;/center&gt;<br /> <br /> gdje je:<br /> <br /> *'''X''' = (Ca,Na,K,Mn)<br /> *'''Y''' = (Mg,Li,Al,Mn,Fe&lt;sup&gt;2+&lt;/sup&gt;)<br /> *'''Z''' = (Al,Mg,Ti,Cr,V,Fe&lt;sup&gt;3+&lt;/sup&gt;)<br /> <br /> Turmalini kristaliziraju u [[trigonski kristalni sustav|trigonskom]] kristalnom sustavu, a kristali su im dugi, igličasti do debeloprizmatski te stupićasti, često trokutasti u poprečnom presjeku. Terminalne plohe su asimetrične i takvu pojavu nazivamo [[hemimorfija|hemimorfijom]]. Mali, igličasti kristali česti su u finozrnatom [[granit]]u ''aplitu'' i često tvore radijalno zrakaste agregate koje nazivako ''turmalinskim suncem''. Turmalini se ističu po svojoj trostranoj prizmi; niti jedan drugi mineral nema trostranu prizmu. Rijetki su savršeno euhedralni turmalini (tj. kristali sa svim dobro razvijenim plohama). Izuzetak su dobro razvijeni ''draviti'' iz Yinnietharre, u zapadnoj [[Australija|Australiji]]. Ležište je otkriveno [[1970.]]-ih, ali danas je iscrpljeno.<br /> <br /> Svi hemimorfni kristali su [[Piezoelektrični efekt|piezoelektrični]], a često i [[Piroelektričnost|piroelektrični]]. Turmalinski kristali zagrijavanjem postaju pozitivno nabijeni na jednom kraju, a negativno nabijeni na drugom. Zahvaljujući tom efektu, turmalini u kolekcionarskim zbirkama mogu na sebe navući ružne slojeve prašine, ako su izloženi pod jakim svjetlom. Turmalinska neobična električna svojstva postala su poznata početkom [[18. stoljeće|18. stoljeća]]. Žarko obojane [[Šri Lanka|šrilankanske]] drage turmaline u velikim količinama donijela je u [[Europa|Europu]] [[Nizozemska istočnoindijska kompanija]], kako bi zadovoljila zahtjeve tržišta za dragim kamenjem. U to vrijeme još se nije znalo da su ''šerl'' i turmalin zapravo jedan te isti mineral.<br /> <br /> == Varijeteti ==<br /> Turmalin dolazi u širokom spektru boja. Obično su željezom bogati turmalini crni, plavkastocrni do tamno smeđi, dok su magnezijem bogati varijeteti obično smeđi do žuti. Litijem bogati turmalini mogu biti u gotovo svim bojama - pavoj, zelenoj, crvenoj, žutoj, ružičastoj itd. Rijetko je bezbojan. Dvobojni i višebojni kristali su relativno česti, a odražavaju variranje u kemijskom sastavu otopina tijekom [[kristalizacija|kristalizacije]]. Kristali mogu biti zeleni na jednom kraju, a ružičasti na drugom, ili pak zeleni izvana, a ružičasti iznutra ('''elbait'''). Neke forme turmalina su [[polikroizam|dikroične]], što znači da ako ih gledamo iz dva različita kuta, pokazuju dvije različite boje.<br /> <br /> [[Datoteka:Tourmaline.xtal.750pix.jpg|mini|200px|lijevo|Dvobojni kristal turmalina, 2 cm dugačak.]]<br /> Najčešći varijetet turmalina je '''šerl''', prvi put opisan 1524. godine. Čini oko 95% svih turmalina u prirodi. Ime &quot;turmalin&quot; dolazi od riječi ''turmali'' iz jezika [[Sinhala]] (sa Šri Lanke), što znači &quot;kamen koji privlači pepeo&quot; (kao uputnica na njegova piroelektrična svojstva). Značenje riječi &quot;šerl&quot; nije poznato, iako se vjeruje da dolazi iz [[Skandinavija|skandinavskog]] govornog područja.<br /> <br /> == Ležišta i nalazišta ==<br /> Turmaline nalazimo u dva glavna geološka okruženja. To su magmatske stijene, osobito [[granit]] i granitni [[pegmatit]] te metamorfne stijene, kao što su [[škriljavci]] i [[mramor]]. Šerl i litijem bogati turmalini mogu se naći u granitima i granitnim pegmatitima. Magnezijem bogati turmalini, '''draviti''', obično se razvijaju u škriljavcima i mramorima. Također, turmalini su vrlo otporni minerali i mogu se naći u manjim količinama kao zrna u [[pješčenjak|pješčenjacima]] i [[konglomerat]]ima.<br /> <br /> Ima ga na [[Šri Lanka|Šri Lanki]], [[Madagaskar]]u, [[Kalifornija|Kaliforniji]], [[Brazil]]u ([[rudnik|rudnici]] [[Minas Gerais]]a - gdje su pronađeni primjerci i do 1,5 m dugi, u vrijednosit od 9 milijuna dolara!), [[Slovenija|Sloveniji]] ([[Dravograd]]).<br /> <br /> U [[Hrvatska|Hrvatskoj]] ih ima ponegdje u [[miocen]]skim sedimentima sjeverne [[Dalmacija|Dalmacije]] te na [[Moslavačka gora|Moslavačkoj gori]].<br /> <br /> == Upotreba ==<br /> U draguljarstvu, plavi ''indigolit'' je najcjenjeniji varijetet, a slijede ga zeleni ''verdelit'' i ružičasti ''rubelit''. Ironično, najrjeđi varijetet, bezbojni ''ahroit'' nije cijenjen i ima najmanju cijenu među prozirnim turmalinima. Također, turmalini se ponekad koriste u tretmanima liječenja u alternativnoj medicini.<br /> Od turmalina se prave piezopločice za radio-industriju, a koristi se i kao [[polarizator]] te kao [[mineralne sirovine|ruda]] [[bor (element)|bor]]a.<br /> <br /> == Vanjske povezice ==<br /> *[http://www.geol.lsu.edu/henry/Research/tourmaline/TourmalineClassification.htm Klasifikacija turmalina] {{eng oznaka}}<br /> *[http://www.mindat.org/min-4003.html Mindat - Grupa turmalina] {{eng oznaka}}<br /> *[http://mineral.galleries.com/minerals/silicate/tourmali.htm Mineral Galleries] {{eng oznaka}}<br /> *[http://www.gemstone.org/gem-by-gem/english/tourmaline.html Gemstone.org] {{eng oznaka}}<br /> *[http://www.alminerals.com/minerals_rocks_and_gemstones_t.html#Tourmaline Turmalini na alminerals.com] {{eng oznaka}}<br /> <br /> [[Kategorija:Minerali]][[Kategorija:Drago kamenje]]</div>

WikiSysop